Tehnička škola "Mileta Nikolić"

       Savremeno društvo u kome živimo nudi inovacije i intenzivne promene koje snažno utiču na ulogu, smisao i ciljeve obrazovanja. Ljudska kreativnost i znanje sve više postaju osnovni resursi razvoja i opstanka na svetskom tržištu. Da bi se prilagodile tim novim okolnostima, razvijene zemlje sveta realizovale su velike promene svojih obrazovnih sistema, dok se u zemljama u razvoju novine tek uvode.

      Velika pažnja stručnjaka posvećena je promeni koncepta obrazovnog sistema od klasičnog do modernog i fleksibilnog.

      Dualno obrazovanje je model edukacije koji se primenjuje u većem delu evropskih zemalja, a najuspešniji je u Austriji gde daje i najbolje rezultate.

      Posebnost ovako organizovanog obrazovnog sistema predstavlja uska povezanost između privrede i obrazovanja.

      Škole za sticanje zanimanja uz praktičan rad primenjuju dualni sistem školovanja, koji ustvari predstavlja kombinaciju teorije i prakse. Nastavni planovi i težište obrazovanja prilagođavaju se zahtevima privrede i u kompanijama se učenici stručno obrazuju i u njima polažu praksu.

     Sistem dualnog obrazovanja treba da olakša privredi da dođe do kvalitetne radne snage, ali i mladima da ih poslodavci, kroz zalaganje tokom prakse prepoznaju i da posle završene škole počnu da rade kod njih u kompaniji.

    Tehnička škola „Mileta Nikolić“ se prošle, 2017/2018. godine uključila u program DUALNOG OBRAZOVANJA, u području rada MAŠINSTVO I OBRADA METALA, a od ove godine i u području rada ELEKTROTEHNIKA sa obrazovnim profilom ELEKTRIČAR.

     Sagledavanjem potreba pet velikih kompanija iz našeg okruženja, napravljen je plan upisa za tri obrazovna profila:

• BRAVAR-ZAVARIVAČ,

• INDUSTRIJSKI MEHANIČAR I

• OPERATER MAŠINSKE OBRADE (METLOSTRUGAR I METALOGLODAČ)

      Kompanije koje su se u uključile u sistem dualnog obrazovanja su:

„Peštan“,

„Stublina“

„Bekament“

i „Iva – Procesna oprema“.

      Zasnovano je na ideji intezivne saradnje škola, preduzeća i lokalne zajednice. Najvažniji elementi modela su pre svega povećanje udela stručne prakse i aktivnije učešće privrede u obrazovanju.

      Naime, tehničke struke zahtevaju drugačiji način prakse, jer je neophodno da se učenici obučavaju na mašinama na kakvima se zaista radi u fabrikama. Škole ne mogu da isprate sve brže tehnološke promene, a iskustva u drugim zemljama su pokazala da za tim nema ni potrebe, već da je mnogo racionalnije da se učenici na praktičan deo nastave šalju u kompanije, gde, pored stručne obuke, uče i kako da se uklope u celokupan radni ambijent.

     Učenici tokom prve godine stiču osnovna praktična znanja u školskoj radionici i preduzeću, tokom druge provode dva dana nedeljno u preduzeću, a u završnoj godini tri dana nedeljno. U ostalim danima učenici pohađaju teorijsku nastavu u školi, pa  ono što nauče u teoriji vrlo brzo primenjuju u praksi.

      Važno je napomenuti da toliki udeo praktične nastave neće biti na uštrb sticanja potrebnih opštih znanja, već je u pitanju drugačija preraspodela koja je logičnija, jer omogućava i učeniku i mentoru koji ga vodi da se učenik postepeno i u kontinuitetu uvodi u posao.

      Ključni kriterijum uključivanja škola u projekat je da škole obezbede kompaniju u kojoj će učenici, koji upišu ove profile, moći da obavljaju praksu. Preduzeća koje žele da učestvuju, kroz pismo o namerama obavezuju se da će, shodno svojim mogućnostima i potrebama, preuzeti neke od obaveza koje su predviđene projektom, kao na primer: pokriti troškove prevoza za učenike, troškove toplog obroka, stipendirati učenike tokom školske godine, obezbediti učenicima posao tokom letnjeg raspusta uz simboličnu materijalnu nadoknadu, donirati deo opreme za školske radionice.       

      Interes kompanija je da dobiju kvalifikovanu radnu snagu, koju od početka mogu da obučavaju prema svojim potrebama. Kompanije bi radije trebalo da ulože u učenika koga kroz praksu mogu da profilišu shodno svom poslovnom procesu, nego da sa tržišta rada uzimaju nekvalifikovanu osobu i da u njegovu prekvalifikaciju moraju da ulože daleko više vremena i novca.

     Obrazovni proces će se realizovati kroz intenzivnu saradnju škole i , gore navedenih, komapanija. Veće prisustvo prakse, u adekvatnim prostorima za njenu realizaciju i uz nadzor i praćenje od strane kompetentnih mentora, treba da motiviše učenike za izbor ovog zanimanja prilikom upisa u srednju školu. Motiva za upis na ovo zanimanje učenici mogu naći i u garanciji sigurnog zaposlenja po završetku školovanja, kao i u ostalim napred navedenim mogućnostima.