Tehnička škola "Mileta Nikolić"

На основу чл. 119. став 1. тачка 1) Закона о основама система образовања и

васпитања (“Службени гласник РС”, бр. 88/2017, 27/2018 – др.закон, 10/2019, 6/2020, 129/2021) и члана 46. став 1. тачка 1) Статута Средње школе „Милета Николић“ у Аранђеловцу (дел. бр. 459 од 1.07.2022 године), Школски одбор   Техничке школе „Милета Николић“ у Аранђеловцу, на седници одржаној 18.12.2022. године, донео је

  ПРАВИЛНИК

О ОРГАНИЗАЦИЈИ И СПРОВОЂЕЊУ ИСПИТА

у Техничкој школи „Милета Николић“ у Аранђеловцу

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим Правилником регулишу се: врсте испита у Техничкој школи „Милета Николић“ у Аранђеловцу (у даљем тексту: Школа), начин полагања испита, рокови за полагање испита, заштита права ученика и начин вођења документације у вези испита.

Члан 2.

У Школи се полажу:

1. разредни испити,

2. поправни испити,

3. допунски испити,

4. завршни испити,

5. матурски испити,

6. испити за ванредне ученике,

7. испити по приговору.

Испити се полажу по предметима и разредима.

Члан 3.

У даљем тексту Правилника биће детаљније утврђени рокови по врстама испита.

Члан 4.

Сваком испиту претходи пријављивање за полагање подношењем пријаве. Распоред пријављивања и полагања испита утврђује директор за сваки испитни рок и објављује на огласаној табли школе најмање два дана пре дана одређеног за пријављивање, односно полагање испита.

Члан 5.

Ученик који уредно пријави испит са неопходним прилозима може да приступи полагању испита.

Ученик није положио испит и у записнику о полагању испита уписује му се оцена недовољан (1) :

– није савладао градиво из предмета у складу са Законом и Правилником о оцењивању у средњем образовању и васпитању и

– ако из неоправданих разлога не приступи испиту или одустане од испита у току или пре испита

Ако ученик достави оправдање о спречености да изађе на испит, пре дана одређеног за полагање испита и затражи одлагање испита, директор цени оправданост разлога и доноси одлуку о одлагању испита.

Члан 6.

Испити се полажу усмено, писмено, писмено и усмено, и радом на рачунару са усменом одбраном.

Испити се полажу пред испитном комисијом коју одређује директор школе.

Испити се полажу пред испитном комисијом коју чине три члана: председник, испитивач и стални члан, од којих су најмање два члана стручни за предмет који се полаже.

Испитна комисија ради у пуном саставу, а оцену утврђује већином гласова својих чланова одмах након обављеног испита и саопштава је ученику.

Успех ученика на испиту оцењује се бројчаном или описном оценом у складу са законом и општим актом.

Члан 7.

Испитна питања садрже градиво наставног програма одређеног предмета.

Испитна питања су исписана на испитном листићу који кандидат извлачи из већег броја листића. На једном листићу налазе се по три питања, а испитних листића мора бити више од броја ученика.

Испитни листићи морају бити оверени печатом школе.

Ученик на испиту може, пре него што почне да одговара на испитна питања, да иста промени.

Промена испитног листића се констатује у записнику и узима у обзир приликом оцењивања кандидата на испиту.

Члан 8.

Ученик који полаже разредни, допунски испит, или испит за ванредне ученике, не може полагати више од једног испита дневно.

Члан 9.

На усменом испиту ученик има право да се припрема за одговоре 15 минута.

Члан 10.

Ученик који омета ток испита, понаша се недолично или се служи недозвољеним средствима у току испита, може бити удаљен са испита и оцењен недовољном оценом.

Члан 11.

О току испита води се одговарајући записник предвиђен Правилником о евиденцији у средњој школи.

II РАЗРЕДНИ ИСПИТ

Члан 12.

Разредни испит полаже ученик који из оправданих разлога није присуствовао настави више од једне трећине предвиђеног броја часова, а оцењивањем се утврди да није остварио прописане циљеве, исходе и стандарде постигнућа у току савладавања школског програма.

Ученици полажу разредни испит из предмета из кога није организована настава.

Разредни испит полаже ученик у јунском и августовском испитном року.

Ученик пријављује полагање разредног испита у јунском испитном року у року од 24 часа, од дана коначног утврђивања на седници одељењског већа да је ученик неоцењен на крају другог полугодишта и да испуњава услове за полагање разредног испита.

У случају када школа није организовала наставу из одређеног предмета, ученик може да пријави и полаже разредни испит раније него што је то прописано у ставу 3. овог члана.

Разредни испит се полаже пре полагања поправних испита према распореду који писменом одлуком одреди директор школе.

Ученик може пријавити разредне испите из свих предмета у једном од рокова из члана 12. став 3. овог Правилника, или пријавити један број разредних испита у јунском, а један број разредних испита у августовском испитном року.

Ако ученик добије једну или две недовољне оцене на разредном испиту упућује се на поправни испит, под условом да са тим недовољним оценама нема више од две недовољне оцене.

Ученик који на разредном испиту добије више од две недовољне оцене није завршио разред.

Разредни испити се организују пре полагања поправних испита.

III ПОПРАВНИ ИСПИТ

Члан 13.

Поправни испит полаже ученик који на крају другог полугодишта или на разредном испиту има до две недовољне оцене из обавезних предмета и из изборних предмета који се оцењују бројчано.

Поправни испит полаже ученик у школи у којој стиче образовање и васпитање у августовском, а ученик завршног разреда у јунском и августовском испитном року.

Ученик завршног разреда након полагања разредног испита, ако је положио, има право да у истом испитном року полаже завршни односно матурски испит, односно да полаже поправни испит ако није положио разредни испит.

Изузетно, редован ученик који није положио поправни испит може да заврши започети разред у истој школи наредне школске године, у својству ванредног ученика поновним полагањем неположеног испита, уз обавезу плаћања накнаде стварних трошкова које утврди школа. Када заврши разред ванредан ученик има право да се у истој школској години упише у наредни разред, у истом својству.

Ученик завршног разреда који не положи поправни испит завршава започето образовање у истој школи у својству ванредног ученика полагањем испита уз обавезу плаћања накнаде стварних трошкова које утврди школа.

Ученик завршног разреда пријављује поправни испит у јунском испитном року у рокуод 24 часа од дана утврђивања коначне закључне оцене по завршетку другог полугодишта на седници одељењског већа, односно у року од 24 часа од дана утврђивања коначне оцене на разредном испиту на седници одељењског већа.

Пријављивање за поправни испит за августовски испитни рок врши се у року утврђеним у писменом обавештењу директора.

Поправни испити се не могу пријавити пре него што се утврде коначне оцене из свих предмета на разредном испиту.

Поправни испити у јунском испитном року полажу се после спроведених разредних испита у периоду од 20. до 30. јуна, а у августовском испитном року после спроведених разредних испита у периоду од 20. до 30. августа према распореду који писменом одлуком утврди директор школе.

IV ДОПУНСКИ ИСПИТИ

Члан 14.

Ученик коме је одобрен прелазак у другу школу, односно образовни профил полаже допунске испите из предмета који нису били утврђени школским програмом, односно наставним планом и програмом који је ученик започео да савлађује, у роковима утврђеним решењем, сагласно општем акту школе.

Лице које се уписује у школу ради преквалификације полаже испите из стручних предмета које одреди комисија коју чине чланови наставничког већа школе именовани решењем директора.

Лице које се уписује у школу ради доквалификације полаже допунске испите из предмета чији садржаји нису претежно исти, из предмета који нису били утврђени школским програмом, односно наставним планом и програмом, и испите завршног разреда, о чему одлуку доноси комисија коју чине чланови наставничког већа именовани решењем директора.

Предмети који се полажу, утврђују се решењем директора школе.

Полагање испита врши се на начин како је то предвиђено за остале испите, а према одредбама овог Правилника.

Ученик који положи све допунске испите предвиђене решењем из става 4. овог члана и са успехом заврши разред, добија сведочанство о завршеном разреду са оценама које су признате и оцене са допунског испита.

Ученику који не заврши разред, а напусти школу, издаје се уверење о положеним допунским испитима.

V ЗАВРШНИ ИСПИТ СРЕДЊЕГ СТРУЧНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Члан 15.

Завршни испит полаже ученик /редован или ванредан/ након завршеног средњег стручног образовања и васпитања у трогодишњем трајању.

Завршним испитом средњег стручног образовања и васпитања проверава се стеченост компетенција дефинисаних стандардом квалификације за обављање послова одговарајућег занимања.

Завршни испит средњег стручног образовања и васпитања полаже се по програму који доноси министар, у складу са Законом.

Ученик са сметњама у развоју и инвалидитетом, специфичним тешкоћама у учењу или језичким и социјалним баријерама полаже испите из става 1. овог члана у условима који обезбеђују превазилажење физичких и комуникацијских

препрека, а може да буде ослобођен полагања дела испита из предмета за које су му током образовања прилагођавани стандарди постигнућа, или да тај део полаже

у складу са индивидуалним образовним планом, о чему доносе одлуку тим за инклузивно образовање и тим за пружање додатне подршке ученицима.

Ученик може да полаже завршни испит средњег стручног образовања и васпитања у школи или предузећу где обавља практичну наставу.

Завршни испит састоји се из:

1. практичног рада и

2. усмене провере знања.

3. Практичан рад

Садржај практичног рада утврђује се планом и програмом образовања за сваки образовни профил.

Задаци за практичан рад треба да буду јасно формулисани, примерени захтевима образовног профила и времену за извршавање.

Задатке за практичан рад за сваки образовни профил, начин и место израде, као и потребно време утврђује наставничко веће школе на предлог стручног већа.

За сваки образовни профил број задатака треба да буде 10% већи од броја кандидата за полагање завршног испита.

Списак утврђених задатака објављује се на огласној табли почетком другог полугодишта за текућу школску годину.

Ученик обавља практичан рад у присуству чланова испитне комисије.

2. Усмена провера знања

Током усмене провере знања, ученик даје потребна објашњења о начину израде, редоследу радних поступака, коришћењу алата и прибора за рад,

утрошеном материјалу, као и одговоре на друга питања чланова комисије која су од значаја за успешан професионални рад, а утврђена су садржајем завршног испита.

Успех ученика на завршном испиту оцењује се једном бројчаном оценом.

Завршни испит ученик полаже у јунском и августовском испитном року.

Ученик који не положи завршни испит у јунском испитном року упућује се да га понови у августовском испитном року.

Ако ученик не положи завршни испит у августовском року, може да га полаже као ванредан ученик.

Ученик који намерава да полаже завршни испит дужан је да школи поднесе писану пријаву, сведочанство о свим завршеним разредима и извод из матичне књиге рођених. Рок за подношење одређује школа.

Ученику који је уредно пријавио испит али из оправданих разлога био спречен да га полаже, испитни одбор ће одобрити термин за полагање ван утврђених рокова.

Ако ученик у току испита одустане од полагања, сматра се да испит није положио.

Завршни испит спроводи комисија од три члана: председника, испитивача и сталног члана, од којих најмање два морају бити стручна за одговарајућу област.

Организацију завршног испита, координацију и праћење обавља испитни одбор који чине сви чланови испитних комисија и чији је председник, директор школе. Испитни одбор се именује за једну школску годину. Чланове испитног одбора именује наставничко веће.

О току и резултатима завршног испита води се посебна документација:

– Записник испитне комисије који садржи идентификационе податке о ученику, назив практичног рада, запожања са усмене провере знања и оцену завршног испита, као и потписе свих чланова комисије;

– Књига завршног испита која садржи идентификационе податке о свим ученицима по образовним профилима, називе прктичног рада, оцене утврђене на завршном испиту и потписе кандидата који су примили диплому, као и потписе задужених лица у школи који одговарају за тачност унетих података.

VI СТРУЧНА МАТУРА

Члан16.

Стручну матуру полажу ученици /редовни и ванредни/ након завршеног четвртог разреда средњег стручног образовања и васпитања у стручној школи.

Стручном матуром проверава се стеченост стручних компетенција и усвојености посебних стандарда постигнућа прописаних стандардом квалификације у оквиру одговарајућег занимања и за наставак образовања у стручној области у којој је стекао средње образовање и васпитање.

Стручна матура полаже се у складу са прописаним програмом стручне матуре који доноси министар на предлог Савета за стручно образовање и образовање одраслих.

Ученик са сметњама у развоју и инвалидитетом, специфичним тешкоћама у учењу или језичким и социјалним баријерама полаже стручну матуру у условима који обезбеђуују превазилажење физичких и комуникацијских препрека, а може да буде ослобођен полагања дела матурског испита из предмета за које су му током образовања прилагођавани стандарди постигнућа, или да тај део полаже у складу са индивидуалним образовним планом, о чему одлуку доносе тим за инклузивно образовање и тим за пружање додатне подршке ученицима.

Матурски испит за ученике који су се школовали по наставном плану и програму за образовни профил електортехничар рачунара, уписани 2018/19.

године, по новом наставном програму, који је развијен на основу стандарда квалификације састоји се из три дела:

– Испит из српског језика и књижевности;

– Испит за проверу стручно-теоријских знања;

– Матурски практичан рад.

Матурски испит спроводи се у складу са Правилником o допуни правилника о наставном плану и програму општеобразовних и стручних предмета средњег стручног образовања у подручју рада Електротехника ,,Програм матурског и Приручником о полагању матурског испита за образовни профил електротехничар рачунара (у даљем тексту Приручник).

Приручник израђује Завод за унапређење образовања и васпитања – Центар за стручно образовање и образовање одраслих (у даљем тексту: Центар) у сарадњи са тимом наставника из школа у којима се реализује овај образовни профил.

Приручником се утврђују:

– Посебни предуслови за полагање и спровођење матурског испита;

– Збирка теоријских задатака за матурски испит;

– Листа радних задатака и комбинација, стандардизовани радни задаци и обрасци за оцењивање;

– Начини организације и реализације свих делова у оквиру матурског

испита.

Центар припрема Приручник и објављује га на званичној интернет страници Завода за унапређење образовања и васпитања.

Стручна матура осим образовног профила електротехничар рачунара, састоји из два дела:

– Заједничког за све образовне профиле и сва подручја рада,

– Посебног за сваки образовни профил у оквиру одређеног подручја рада.

У оквиру заједничког дела ученици полажу:

– Српски језик и књижевност

Посебан део стручне матуре обухвата:

1. Матурски практичан рад са усменом одбраном рада,

2. Усмени испит из изборног предмета.

1/ Матурски практичан рад са усменом одбраном рада

Практичан рад обухвата израду конкретног задатка или обављање конкретног посла, чиме ученик треба да покаже колико је оспособљен за укључивање у рад.

Задаци или теме за практичан рад дефинишу се наставним планом и програмом за сваки образовни профил из садржаја једног или више стручних предмета, односно из једне области.

Задаци треба да буду јасно формулисании да обухвате кључне садржаје и захтеве чија је реализација од посебног значаја за стручну оспособљеност ученика.

Ученик се слободно опредељује за један од предмета или области из одговарајућег плана и програма.

Задатке за практичан рад и време за израду потврђује наставничко веће школе на предлог стручног актива. За сваки образовни профил број задатака треба да буде за 10% већи од броја кандидата.

Списак утврђених задатака објављује се на огласној табли почетком другог полугодишта за текућу школску годину.

Практичан рад ученик ради у школи или у одговарајућем предузећу, односно установи где је обављао вежбе или практичну наставу.

У току израде практичног рада наставник је дужан да организује и прати рад ученика пружајући потребну помоћ консултацијама, коректурама, саветима и упућивањем на одговарајућу литературу.

Практичан рад се оцењује бројчаном оценом.

Током усмене одбране, ученик брани практичан рад, даје потребна објашњења о концепцији и начину израде, методама, поступцима и фазама реализације, о графичким и конструкционим решењима или другим подацима или елементима специфичним за одређени образовни профил и подручје рада, као и одговоре на друга питања која су од посебног значаја за успешан професионални рад, а утврђена су садржајем матурског испита.

Израдом практичног рада и усменом одбраном рада ученик треба да покаже у коликој је мери оспособљен да стечена знања, умења и вештине примењује у самосталном обављању одређених послова одговарајућих занимања, односно колико је оспособљен за укључивање у рад.

2/ Усмени испит из изборног предмета

За сваки образовни профил наставним планом и програмом утврђује се списак изборних предмета чији су садржаји од посебног значаја за даље образовање или професионални рад.

Ученик се слободно опредељује за један са листе утврђених предмета и тај испит полаже само усмено.

Ученик је положио стручну матуру ако је из заједничког и посебног дела испита добио позитивну оцену.

Општи успех на стручној матури исказује се једном оценом као аритметичка средња вредност оцена добијених на појединим деловима испита у складу са законом о средњем образовању и васпитању.

Ученик има право да полаже стручну матуру по редовном поступку у два испитна рока: јунском и августовском.

Ученик који је на матурском испиту добио једну или две недовољне оцене полаже поправни испит, односно поправне испите. То се односи и на практичан рад. Ако је ученик добио негативну оцену на практичном раду, извлачи нови задатак и понавља поступак израде и одбране рада. Ако ученик не положи поправни испит, односно поправне испите, упућује се на поновно полагање поправног, односно поправних испита као ванредан ученик у роковима утврђеним општим актом школе.

Ученик није положио стручну матуру ако одустане у току полагања или ако добије три негативне оцене.

Кандидат који намерава да полаже стручну матуру дужан је да школи поднесе писану пријаву за полагање, сведочанства о свим завршеним разредима и извод из матичне књиге рођених. Рок за пријављивање испита одређује школа.

Кандидату који је уредно пријавио испит, али је из оправданих разлога био спречен да га полаже, испитни одбор може одобрити термин за полагање ван утврђених рокова.

Стручну матуру спроводе комисије за поједине предмете и комисије за практичан рад. Свака комисија има три члана: председника, испитивача и сталног члана од којих морају бити најмање два стручна за одговарајући предмет односно област.

Организацију стручне матуре, координацију и праћење рада испитних комисија обавља испитни одбор.

Испитни одбор чине: председник испитног одбора, сви чланови комисија и секретар одбора.

Чланове испитног одбора именује директор за једну школску годину.

О току и резултатима стручне матуре води се у школи посебна евиденција и документација:

-Записник испитне комисије који садржи идентификационе податке о ученику, називе и оцене из предмета, назив практичног рада, запажање са усмене одбране практичног рада и општи успех на матурском испиту као и потписе свих чланова комисије;

Ученици који заврше четворогодишње средње стручно образовање и васпитање полагаће стручну матуру и завршни испит  по програму који је утврђен Правилником о Програму стручне матуре и завршног испита (,,Службени гласник РС –Просветни гласник,“ бр. 1/2018 од 18.01.2018. године), почев од школске 2020/2021. године, а ученици који заврше трогодишње средње стручно образовање и васпитање полагаће завршни испит средњег стручног образовања и васпитања по програму који је утврђен наведеним правилником почев од школске 2019/2020. године.

VII ИСПИТИ ЗА ВАНРЕДНЕ УЧЕНИКЕ

Члан 17.

Ванредан ученик полаже испит из сваког предмета утврђеног наставним планом и програмом, осим предмета физичко васпитање, ако је старији од 20 година.

Владање ванредног ученика не оцењује се.

Школа организује за ванредне ученике припремну наставу у зависности од потреба и интересовања ученика.

Припремна настава за ванредне ученике организује се у виду консултација са предметним наставником.

XIII ПРИГОВОР НА ОЦЕЊИВАЊЕ, ОЦЕНУ И ИСПИТ

Члан 18.

Ученик, његов родитељ, односно други законски заступник има право да поднесе:

1) приговор на оцену из обавезног предмета, изборног програма и активности, и из владања у току школске године;

2) приговор на закључну оцену из обавезног предмета, изборног програма и активности, и владања на крају првог и другог полугодишта;

3) приговор на испит.

Приговор на оцену из обавезног предмета, изборног програма и активности и из владања у току школске године подноси се директору школе у року од три дана од саопштења оцене.

Приговор на закључну оцену из обавезног предмета, изборног програма и активности и из владања на крају првог и другог полугодишта подноси се директору школе у року од три дана од дана добијања ђачке књижице, односно сведочанства, осим за ученике завршног разреда у року од 24 сата, а приговор на испиту року од 24 сата од саопштења оцене на испиту.

Директор школе, у сарадњи са стручним сарадницима и одељењским старешином, решењем одлучује о приговору из става 1. Тачка 1) овог члана – на оцену из обавезног предмета, изборног програма и активности у току школске године, у року од три дана, уз претходно прибављену изјаву наставника, односно у року од 24 сата о приговору из става 1. Тачка 2) овог члана – на закључну оцену из обавезног предмета, изборног програма и активности на крају првог и другог полугодишта из става 1. Тачка 3) овог члана – приговор на испит, уз претходно прибављене изјаве наставника.

Директор је дужан да предметном наставнику на чију оцену у току школске године је уложен приговор, у року од три дана од доношења решења, достави ешење.

Ако оцени да је приговор основан и да је оцена није јавно саопштена, образложена, односно да оцењивање није у складу са прописима, директор поништава оцену, појачава педагошко-инструктивни рад са наставником у установи и решењем образује комисију за проверу знања ученика, преглед и поновно оцењивање писменог или другог рада ученика. Комисија има три члана , од којих су два стручна за предмет, односно област предмета.

Уколико се утврди да закључна оцена није изведена у складу са прописима, директор поништава и враћа оцену одељењском већу на разматрање и закључивање.

Ако директор и након поновног разматрања и закључивања од стране одељењског већа прописаног ставом 8. овог члана, утврди да закључна оцена из обавезног предмета, изборног програма и активности није изведена у складу са прописима или је приговор из других разлога основан, решењем поништава закључну оцену и упућује ученика на полагање испита.

Наставник чија је оцена поништена упућује се и на стручно усавршавање за област оцењивања и комуникацијских вештина.

Уколико појачани педагошко-инструктивни рад у установи и стручно усавршавање наставника не дају позитиван резултат, директор је у обавези да захтева стручно педагошки надзор над радом наставника од стране просветног саветника.

Директор школе , у сарадњи са стручним сарадницима, решењем одлучује о приговору из става 1. Тачка 1) овог члана – на оцену из владања у току школске године, у року од три дана, уз претходно прибављену изјаву одељењског старешине.

Ако директор у сарадњи са стручним сарадницима оцени да је приговор на закључну оцену из владања основан и да оцењивање није изведено у складу са прописима, враћа оцену одељењском већу на разматрање и поновно одлучивање.

Ако утврди да је оцена на испиту изведена противно прописима, поништиће испит и упутиће ученика на поновно полагање испита. Испит се организује у року од три дана, од дана подношења приговора.

Уколико школа нема потребан број стручних лица да образује комисију, ангажује стручно лице из друге школе.

Наставник чија је оцена оспорена или на чији је предлог утврђена закључна оцена, не може да буде члан комисије.

Када је поништен испит директор образује нову комисију у чијем саставу не могу да буду чланови комисије чији је испит поништен.

Оцена комисије је коначна.

IX НАЧИН ВОЂЕЊА ДОКУМЕНТАЦИЈЕ И ЕВИДЕНЦИЈЕ

Члан 19.

У Школи се води евиденција у складу са Законом о средњем образовању и васпитању и Правилником о садржају и начину вођења евиденције у средњој школи, на прописаним обрасцима.

 X ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 20.

Овај Правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли Школе.

Члан 21.

Даном ступања на снагу овог Правилника престаје да важи Правилник о организацији и спровођењу испита у Теничкој  школи „Милета Николић“ у Аанђеловцу под бројем_______________ од ________________________ године.

Председник Школског одбора

Предраг Радосављевић

Првилник је објављен на огласној табли Школе дана 26.12.2022. године.