P  R  A  V  I  L  N  I  K

O  ORGANIZACIJI I SPROVOĐENJU ISPITA

Aranđelovac, februar 2014. godine

I OSNOVNE ODREDBE

 Član  1.

 

Ovim Pravilnikom regulišu se: vrste ispita koji se polažu u Tehničkoj školi (u daljem tekstu: Škola), način polaganja ispita, rokovi za polaganje ispita, zaštita prava učenika i način vođenja dokumentacije u vezi ispita.

Član 2.

U Školi se polažu:

1.      razredni ispiti,

2.      popravni ispiti ,

3.      dopunski ispiti ,

4.      završni ispit

5.      maturski ispiti,

6.      ispiti za vanredne učenike,

7.      specijalistički ispit

8.      ispiti po žalbi.

Ispiti se polažu po predmetima i razredima.

Član 3.

Rokovi za polaganje ispita utvrđenih ovim Pravilnikom su: novembarski, januarsko-februarski, aprilski, junski i avgustovski.

U daljem tekstu Pravilnika biće detaljnije utvrđeni rokovi po vrstama ispita.

Član 4.

Svakom ispitu prethodi prijavljivanje za polaganje podnošenjem prijave.

Raspored prijavljivanja i polaganja ispita utvrđuje direktor za svaki rok i objavljuje na oglsanoj tabli škole najmanje dva dana pre dana određenog za prijavljivanje, odnosno polaganje ispita.

 Član 5.

Učenik koji uredno prijavi ispit sa neophodnim prilozima može da pristupi polaganju ispita.

Učenik nije položio ispit i u zapisniku o polaganju ispita upisuje mu se ocena nedovoljan (1) ako:

–          nije savladao gradivo iz predmeta u skladu za zakonom i Pravilnikom o ocenjivanju u srednjoj školi i

–          ako odustane od polaganja ispita.

Smatra se da je učenik odustao od polaganja ispita ako:

–          neopravdano ne pristupi polaganju ispita u zakazano vreme,

–          ne donese na ispit potrebne grafičke priloge.

Ako učenik dostavi opravdanje o sprečenosti da izađe na ispit, pre dana određenog za polaganje ispita i zatraži odlaganje ispita, direktor ceni opravdanost razloga i donosi odluku o odlaganju ispita.

 

Član 6.

 

Ispiti se polažu usmeno, pismeno, pismeno i usmeno,usmenom odbranom grafičkog rada i radom na računaru sa usmenom odbranom.

Ispiti se polažu pred ispitnom komisijom koju određuje direktor škole.

Ispiti se polažu pred ispitnom komisijom koju čine tri člana: predsednik, ispitivač i stalni član, od kojih su najmanje dva člana stručni za predmet koji se polaže.

Ispitna komisija radi u punom sastavu, a ocenu utvrđuje većinom glasova svojih članova odmah nakon obavljenog ispita i saopštava je učeniku.

Uspeh učenika na ispitu ocenjuje se brojčanom ili opisnom ocenom u skladu sa zakonom i opštim aktom.

 

Član 7.

 

Ispitna pitanja  sadrže gradivo nastavnog programa određenog predmeta.

Ispitna pitanja su ispisana na ispitnom listiću koji kandidat izvlači iz većeg broja listića. Na jednom listiću nalaze se po tri pitanja, a broj ispitnih listića mora biti za 5 više, od broja učenika.

Ispitni listići moraju biti overeni pečatom škole.

Učenik na ispitu može, pre nego što počne da odgovara na ispitna pitanja, da ista promeni.

Promena ispitnog listića se konstatuje u zapisniku i uzima u obzir prilikom ocenjivanja kandidata na ispitu.

Član 8.

Učenik može polagati samo jedan pismeni ispit dnevno.

Učenik koji polaže razredni, dopunski ispit, ili ispit za vanredne učenike,  može na svoj zahtev, polagati više od jednog ispita dnevno.

 Član 9.

Na usmenom ispitu učenik ima pravo da se priprema za odgovore 15 minuta.

Član 10.

Učenik koji ometa tok ispita, ponaša se nedolično ili se služi nedozvoljenim sredstvima u toku ispita, može biti udaljen sa ispita i ocenjen nedovoljnom ocenom.

 Član 11.

O toku ispita vodi se odgovarajući zapisnik predviđen Pravilnikom o evidenciji u srednjoj školi.

  II RAZREDNI ISPIT

 Član 12.

Razredni ispit polaže učenik koji iz opravdanih razloga nije prisustvovao nastavi više od jedne trećine predviđenog broja časova, a ocenjivanjem se utvrdi da nije savladao nastavni plan i program.

Učenici polažu razredni ispit iz predmeta iz koga nije organizovana nastava najmanje za jednu trećinu ukupnog godišnjeg broja časova nastave.

Razredni ispit polaže učenik u junskom i avgustovskom ispitnom roku.

 

Član 13.

Učenik prijavljuje polaganje razrednog ispita u junskom ispitnom roku u roku od 24 časa, od dana konačnog utvrđivanja na sednici odeljenjskog veća da je učenik neocenjen na kraju drugog polugodišta i da ispunjava uslove za polaganje razrednog ispita.

Prijavljivanje za razredni ispit za avgustovski ispitni rok, vrši se  od  01. do 05. jula.

U slučaju kada škola nije organizovala nastavu iz određenog predmeta, učenik može da prijavi i polaže razredni ispit ranije nego što je to propisano u stavu 1. ovog člana.

Razredni ispit se polaže pre polaganja popravnih ispita prema rasporedu koji pismenom odlukom odredi direktor škole.

 Član 14.

Za učenike koji su upućeni na polaganje razrednog ispita zbog bolesti Škola organizuje pripremni rad u trajanju od najmanje 10% godišnjeg broja časova nastave iz predmeta iz koga se polaže taj ispit.

Obim i raspored pripremnog rada utvrđuje Nastavničko veće Škole.

 Član 15.

Učenik može prijaviti razredne ispite iz svih predmeta u jednom od rokova iz člana 12. stav 3. ovog Pravilnika, ili prijaviti jedan broj razrednih ispita u junskom, a jedan broj razrednih ispita u avgustovskom ispitnom roku.

Član 16.

Ako učenik dobije jednu ili dve nedovoljne ocene na razrednom ispitu  upućuje se na popravni ispit, pod uslovom da sa tim nedovoljnim ocenama nema više od dve nedovoljne ocene.

Učenik koji na razrednom ispitu dobije više od dve nedovoljne ocene nije završio razred.

Razredni ispiti se organizju pre polaganja popravnih ispita.

 

 III POPRAVNI ISPIT

 Član 17.

Popravni ispit polaže učenik koji na kraju drugog polugodišta ili na razrednom ispitu ima do dve nedovoljne ocene iz obaveznih predmeta.

Član 18.

Popravni ispit polaže učenik u avgustovskom, a učenik završnog razreda u junskom i avgustovskom ispitnom roku.

 Član 19.

Izuzetno, redovan učenik koji nije položio popravni ispit može da završi započeti razred u istoj školi naredne školske godine, u svojstvu vanrednog učenika ponovnim polaganjem nepoloženog ispita, uz obavezu plaćanja naknade stvarnih troškova koje utvrdi škola. Kada završi razred vanredan učenik ima pravo da se u istoj školskoj godini upiše u naredni razred, u istom svojstvu.

  Član 20.

Učenik završnog razreda koji ne položi popravniispit završava započeto obrazovanje u istoj školi u svojstvu vanrednog učenika polaganjem ispita uz obavezu plaćanja naknade stvarnih troškova koje utvrdi škola.

Član 21.

Učenik završnog razreda prijavljuje popravni ispit u junskom ispitnom roku u roku od 24 časa od dana utvrđivanja konačne zaključne ocene po završetku drugog polugodišta na sednici odeljenjskog veća, odnosno u roku od 24 časa od dana utvrđivanja konačne ocene na razrednom ispitu na sednici odeljenjskog veća.

Prijavljivanje za popravni ispit za avgustovski  ispitni rok vrši se  od  01. do 05. jula, sem u slučaju iz člana 15. stav 4. ovog Pravilnika.

Popravni ispiti se ne mogu prijaviti pre nego što se utvrde konačne ocene iz svih predmeta na razrednom ispitu.

Popravni ispiti u junskom ispitnom roku polažu se posle sprovedenih razrednih ispita u periodu od 20. do 30. juna, a u avgustovskom ispitnom roku posle sprovedenih razrednih ispita u periodu od 20. do 30. avgusta, prema rasporedu koji pismenom odlukom utvrdi direktor škole.

 IV DOPUNSKI ISPITI

 Član 22.

Dopunske ispite polaže učenik koji je prešao iz druge škole radi završavanja započetog školavanja u istom trajanju iz predmeta koji nisu bili utvrđeni nastavnim planom i programom koji je učenik započeo da savlađuje, u rokovima utvrđenim rešenjem, saglasno opštem aktu Škole.

Predmet koji se polaže, utvrđuje se rešenjem direktora škole.

Polaganje ispita se vrši na način kako je to predviđeno za ostale ispite, a prema odredbama ovog Pravilnika.

Učenik koji položi sve dopunske ispite predviđene rešenjem iz stava 2. ovog člana i sa uspehom završi razred,  dobija svedočanstvo o završenom razredu sa ocenama koje su priznate i ocene  sa dopunskog ispita,

Učeniku koji ne završi razred, a napusti školu izdaje se uverenje o položenim dopunskim ispitima.

 Član 23.

Učenik upisan u školu radi prekvalifikacije polaže stručne ispite iz  predmeta koje odredi Nastavničko veće Škole.

Vanrednom učeniku koji se upisao u školu radi prekvalifikacije priznaju se ocene iz opšteobrazovnih predmeta i stručnih predmeta čiji su sadržaji pretežno isti.

Posle položenih stručnih predmeta učeniku se izdaje svedočanstvo za svaki završen razred novog obrazovnog profila. Ono sadrži sve predmete i ocene koji su priznati i predmete iz kojih je učenik položio ispite. U rubrici NAPOMENA navodi se da je svedočanstvo izdato na osnovu člana Zakona o srednjoj školi, koji se odnosi na prekvalifikaciju.

Učenik polaže i maturski ispit za novi obrazovni profil, a nakon toga mu se izdaje diploma za taj obrazovni profil.

 Član 24.

Učenik upisan u školu radi dokvalifikacije polaže dopunske ispite iz predmeta čiji sadržaji nisu pretežno isti, iz predmeta koji nisu bili utvrđeni nastavnim planom i programom i ispite završnog razreda, o čemu odluku donosi Nastavničko veće Škole, a ostali predmeti mu se priznaju.

Posle položenih ispita učeniku se izdaje svedočanstvo za svaki završen razred novog obrazovnog profila. Ono sadrži sve predmete i ocene koji su priznati i predmete iz kojih je učenik položio ispite. U rubrici NAPOMENA navodi se da je svedočanstvo izdato na osnovu člana Zakona o srednjoj školi koji se odnosi na dokvalifikaciju.

Učenik takođe polaže i maturski ispit za novi obrazovni profil, a nakon toga mu se izdaje diploma za taj obrazovni profil.

  V ISPIT ZA UČENIKE KOJI POSTIŽU IZUZETAN USPEH

 Član 25.

Učenik  koji postiže izuzetne rezultate  u učenju ima pravo da završi školovanje u roku kraćem od predviđenog.

Učenik iz stava 1. ovog člana ima pravo da polaganjem ispita završi započeti i naredni razred.

Ispunjenost uslova za ostvarivanje ovog prava utvrđuje Nastavničko veće škole, na kraju prvog polugodišta, na predlog Odeljenjskog veća.

Ispiti iz narednog razreda se polažu u aprilskom, junskom i avgustovskom ispitnom roku, s tim što je učenik oslobođen  obaveze plaćanja školarine.

Kada učenik, koji postiže izuzetne rezultate u učenju, uporedo savlađuje drugi nastavni plan i program ili njegov deo kao vanredni učenik, ne plaća školarinu.  

  VI ZAVRŠNI ISPIT SREDNJEG STRUČNOG OBRAZOVANJA

 Član 26.

 Završni ispit srednjeg stručnog obrazovanja polaže učenik (redovni ili vanredni) na kraju sticanja obrazovanjaIIIstepena stručne spreme, koji je pozitivno ocenjen iz svih predmeta predviđenih planom i programom obrazovanja za određeni obrazovni profil i područje rada.

Član 27.

 Završnim ispitom srednjeg stručnog obrazovanja utvrđuje se opšta  osposobljenost učenika za uključivanje u rad i obavljanje poslova zanimanja obuhvaćenih obrazovnim profilom.

Član 28.

 Završni ispit redovan učenik polaže u junskom i avgustovskom ispitnom roku, a vanredan učenik u svim ispitnim rokovima utvrđenim ovim Pravilnikom.

Učenik koji u junskom ispitnom roku polaže popravni ispit, završni ispit polaže u avgustovskom roku.

Učenik završnog razreda koji ne položi završni ispit završava započeto obrazovanje u istoj školi u svojstvu vanrednog učenika polaganjem ispita uz obavezu plaćanja naknade stvarnih troškova koje utvrdi škola.

Član 29.

Učenik može da polaže završni ispit u školi ili preduzeću gde obavlja praktičnu nastavu.

Završni ispit srednjeg stručnog obrazovanja se sastoji iz dva dela:

1.      praktičnog rada i

2.      usmene provere znanja

 

1.      Praktičan rad

Praktičan rad utvrđuje se planom i programom obrazovanja za svaki obrazovni profil.

Zadaci za praktičan rad treba da budu jasno formulisani, primereni zahtevima obrazovnog profila i vremenu za izvršavanje.

Zadatke za praktičan rad za svaki obrazovni profil, način i mesto izrade, kao i potrebno vreme, određuje Nastavničko veće škole na predlog Stručnog aktiva. Za svako veće broj zadataka treba da bude za 5 više od broja kandidata za polaganje završnog ispita.

Spisak utvrđenih zadataka objavljuje se na oglasnoj tabli ili dostavlja na uvid učenicima najkasnije do kraja trećeg kvalifikacionog perioda.

 

2.      Usmena provera znanja

Na usmenoj odbrani završnog praktičnog rada učenik je dužan da izloži koncepciju svoga rada, navede literaturu i druge izvore koje je koristio, obrazloži posebne metode i postupke kojima se rukovodio u toku izrade rada.

Usmena odbrana  završnog praktičnog rada traje do 30 minuta, uključujući  i vreme za pripremu  učenika za davanje odgovora.

 OCENJIVANJE

 Član 30.

Učenik je položio završni ispit ako je dobio pozitivnu ocenu na završnom ispitu.

Opšti uspeh na završnom ispitu iskazuje se brojčanom ocenom.

Ako je učenik dobio nedovoljnu ocenu na završnomispitu, polaže završni ispit u narednom ispitnom roku.

Učenik koji je položio popravni (razredni) ispit u junskom ispitnom roku, prijavljuje polaganje završnog ispita u avgustovskom ispitnom roku od 01. do 05. jula.  

Učenik koji je položio popravni (razredni) ispit u avgustovskom ispitnom roku, prijavljuje polaganje završnog ispita u avgustovskom ispitnom roku u roku od 24 sata od utvrđivanja konačnog uspeha.  

Ako učenik ne položi završni ispit u avgustovskom roku, može da ga polaže kao vanredni učenik u rokovim predviđenim za vanredne učenike.

 Član 31.

Učeniku koji je uredno prijavio ispit ali iz opravdanih razloga bio sprečen da ga polaže, ispitni odbor će odobriti termin za polaganje van utvrđenih rokova.

Ako učenik u toku ispita odustane od polaganja, smatra se da ispit nije položio.

Uz prijavu učenik prilaže zapisnik o polaganju završnog ispita.

 Član 32.

Završni ispit sprovodi komisija od tri člana:

–          predsednik

–          ispitivač

–          stalni član

U svakoj komisiji najmanje dva člana moraju da budu stručnjaci za odgovarajuću oblast u okviru područja rada za utvrđene obrazovne profile. Za ispitivača se imenuje nastavnik praktićne nastave.

Organizaciju završnog ispita, koordinaciju i praćenje rada obavlja ispitni odbor koji čine svi članovi ispitnih komisija i čiji je predsednik direktor škole. Članove ispitnog odbora imenuje Nastavničko veće.

  VII MATURSKI ISPIT

 Član 33.

Maturski ispit polaže učenik na kraju sticanja obrazovanja u četvorogodišnjem trajanju, koji je pozitivno ocenjen iz svih nastavnih predmet predviđenih Nastavnim planom i programom.

 Član 34.

Maturskim ispitom utvrđuje se zrelost i osposobljenost učenika za uključivanje u rad i obavljanje poslova zanimanja obuhvaćenih obrazovnim profilom kao i za nastavljanje školovanja.

Član 35.

Maturski ispit redovan učenik polaže u junskom i avgustovskom ispitnom roku, a vanredan učenik u svim ispitnim rokovima utvrđenim ovim Pravilnikom.

Učenik koji u junskom ispitnom roku polaže popravni ispit, maturski ispit polaže u avgustovskom roku.

Učenik završnog razreda koji ne položi maturski ispit završava započeto obrazovanje u istoj školi u svojstvu vanrednog učenika polaganjem ispita uz obavezu plaćanja naknade stvarnih troškova koje utvrdi škola.

 Član 36.

Do kraja trećeg kvalifikacionog perioda na predlog stručnih veća, Nastavničko veće Škole utvrđuje i objavljuje:

1.      spisak ispitnih tema za pismeni ispit iz srpskog jezika i književnosti,

2.      zadatke za maturski praktičan rad,

3.      spisak pitanja iz izbornih predmeta.

  Član 37.

Učenik se opredeljuje za predmet iz kojeg će raditi maturski praktični rad, kao i za izborni predmet najkasnije do 15. aprila.

Pisanu izjavu o opredeljivanju za predmet iz koga će da radi praktičan rad kao i za izborni predmet učenik predaje odeljenjskom starešini.

Zadatak iz maturskog praktičnog rada dobija učenik najkasnije do 25. aprila.

Vanredan učenik opredeljuje se pod istim uslovima kao i redovan učenik, a najkasnije 15 dana pre dana utvrđenog polaganja.

Prijavljivanje učenika za polaganje maturskog ispita u junskom ispitnom roku vrši se u roku od 3 dana od dana održavanja sednice odeljenjskog veća na kojoj je utvrđen konačan uspeh učenika.

Učenik koji je položio popravni ispit u junskom ispitnom roku, prijavljuje polaganje maturskog ispita u avgustovskom ispitnom roku od 01. do 05. jula.  

Učenik koji je položio popravni ispit u avgustovskom ispitnom roku, prijavljuje polaganje maturskog ispita u avgustovskom ispitnom roku u roku od 24 sata od utvrđivanja konačnog uspeha.  

Uz prijavu učenik prilaže zapisnik o polaganju maturskog ispita.

 Član 38.

Odeljenjski starešina dostavlja administrativnom referentu spisak učenika koji su završili četvrti razred.

 Član 39.

Maturski ispit organizuju i sprovode ispitni odbor i ispitna komisija.

Ispitni odbor čine predsednik ispitnog odbora, svi članovi ispitnih komisija i sekretar odbora.

Predsednik ispitnog odbora je direktor škole.

Zapisnik o radu ispitnog odbora vodi sekretar ispitnog odbora koga imenuje direktor na početku školske godine.

 Član 40.

Ispitni odbor obavlja sledeće poslove:

1.      utvrđuje broj prijavljenih učenika,

2.      utvrđuje plan i raspored polaganje ispita,

3.      utvrđuje teme za pismeni zadatak iz srpskog jezika i književnosti,

4.      utvrđujetemezamaturskipraktičnirad,

5.      utvrđuje nastavnike koji će da dežuraju za vreme ispita iz srpskog jezika i književnosti,

6.      utvrđuje nastavnike-mentore koje će učenici konsultovati u roku izrade maturskog rada,

7.      prati ostvarivanje pojedinih delova ispita i utvrđuje regularnost maturskog ispita u celini,

8.      utvrđuje opšti uspeh na maturskom ispitu za svakog učenika,

9.      odobrava naknadno polaganje maturskog ispita ili dela ispita učeniku koji je iz opravdanih razloga bio sprečen da pristupi polaganju maturskog ili dela ispita u tekućem ispitnom roku.

 Član 41.

Sekretar ispitnog odbora obavlja sledeće poslove:

1.      evidentira spiskove prijavljenih učenika i formira grupe za polaganje odgovarajućih delova maturskog ispita,

2.      predlaže broj i sastav komisija za polaganje delova maturskog ispita,

3.      utvrđuje rok za predaju maturskog praktičnog rada,

4.      predlaže plan i raspored polaganja maturskog ispita,

5.      vodi zapisnik ispitnog odbora o toku polaganja maturskog ispita (zapisnik sadrži spisak učenika koji su prijavili polaganje, rezultat postignut na svakom pojedinom delu ispita i opšti uspeh na maturskom ispitu),

6.      podnosi izveštaj isptinom odboru o obavljenom maturskom ispitu i postugnutim rezultatima.

Član 42.

Za  sprovođenje maturskog ispita direktor škole pismenom odlukom formira ispitni odbor i ispitne komisije za svaki predmet koji se polaže na maturskom ispitu.

Ako je jedan predmet ili deo ispita polaže veliki broj učenika, direktor može da imenuje veći broj ispitnih komisija za isti predmet.

Ako škola nema dovoljan broj stručnjaka za odgovarajući predmet, može da angažuje, kao članove ispitnih komisija, stručnjake iz drugih škola.

 Član 43.

Maturski ispit sprovodi komisija od tri člana od kojih su najmanje dva stručna za predmet. Članove ispitnih komisija imenuje direktor Škole.

Ispitna komisija utvrđuje ocenu većinomglasova isaopštava je učeniku.

 Član 44.

Ispitne komisije formiraju se za:

1.      srpski jezik i književnost,

2.      izradu maturskog praktičnog rada i usmenu odbranu rada,

3.      izborne predmete.

Broj komisija utvrđuje se na osnovu broja prijavljenih kandidata.

 Član 45.

Maturski ispit se sastoji iz dva dela:

1.      zajedničkog dela za sve obrazovne profile.

2.      posebnog dela za svaki obrazovni profil.

 ZAJEDNIČKI DEO MATURSKOG ISPITA

 Član 46.

U okviru zajedničkog dela maturskog ispita učenik polaže srpski jezik i književnostprema sadržajima četvorogodišnjeg programa rada koji je definisan Nastavnim planom i programom.

Pri ocenjivanju pismenog zadatka ispitna komisija ima u vidu širinu obrade teme, izbor građe, kompoziciju i jezički stil.

Ovaj deo ispita polaže se pismeno.

Član 47.

Ispit iz zajedničkog predmeta polažu svi učenici istog dana, u prisustvu najmanje jednog dežurnog nastavnika i traje četiri školska časa.

Materijal koji sadrži spisak tema i zadataka kao i pitanja za pismeni deo ispita čuvaju se kao poslovna tajna do početka ispita.

Teme za ispit predlažu predmetni nastavnici, a ispitni odbor, na dan ispita, iz predloženih tema utvrđuje četiri teme, od kojih učenik bira jednu.

Teme za ispit učenici dobijaju neposredno pred početak ispita.

 POSEBAN DEO MATURSKOG ISPITA

Član 48.

 

Posebni deo maturskog ispita obuhvata:

1.      maturski praktičan rad sa usmenom odbranom rada

2.      ispit iz jednog izbornog predmeta.

 

1. maturski praktičan rad sa usmenom odbranom rada

Član 49.

Maturski praktični rad sa usmenom odbranom rada učenik može da radi iz sledećih izbornih predmeta:

Član 50.

Maturski praktičan rad sa usmenom odbranom rada obuhvata izradu konkretnog zadatka ili obavljanje konkretnog posla, čime učenik treba da pokaže u kojoj je meri osposobljen da stečena znanja, umenja i veštine.

 Član 51.

Zadaci ili teme za maturski praktičan rad sa usmenom odbranom  definišu se Nastavnim planom i programom za svaki obrazovni profil iz sadržaja odabranog predmeta.

Član 52.

Za svaki obrazovni profil broj zadataka treba da bude za za 5 veći od broja učenika.

Spisak utvrđenih temaobjavljuje se na oglasnoj tabli.

Član 53.

Učenik radi maturski praktični rad u toku završnog razreda uz pomoć nastavnika-mentora.

U toku izrade maturskog praktičnog rada obavezno je organizovanje četiri konsultacije na kojima je nastavnik dužan da organizuje i prati rad učenika pružajući potrebnu pomoć konsultacijama, korekturama, savetima i upućivanjem na odgovarajuću stručnu literaturu kao i na izbor načina i strukture rada.

Maturski praktičan rad sa usmenom odbranom učenik radi u školi ili u odgovarajućem preduzeću, odnosno ustanovi gde je obavljao vežbe ili praktičnu nastavu.

Član 54.

Ispitniodborjedužandaobjavivremepredajematurskogpraktičnogradanajkasnijedo25. aprila.

Učenik predaje maturski praktični rad u roku koji utvrdi ispitni odbor.

Ukoliko učenik ne preda maturski praktični rad u predviđenom roku, smatra se da je odustao od polaganja maturskog ispita.

Isti zadatak za maturski praktični rad može da radi samo jedan učenik u istom ispitnom roku.

Član 55.

Na usmenoj odbrani maturskog praktičnog rada učenik je dužan da izloži koncepciju svoga rada, navede literaturu i druge izvore koje je koristio, obrazloži posebne metode i postupke kojima se rukovodio u toku izrade rada.

Usmena odbrana  maturskog praktičnog rada traje do 30 minuta, uključujući  i vreme za pripremu  učenika za davanje odgovora.

 Član 56.

Maturski praktičan rad sa usmenom odbranom se ocenjuje brojčanom ocenom.

Posle odbrane maturskog praktičnog rada ispitna komisija utvrđuje jednu ocenu koja se izvodi na osnovu ocene rada i ocene usmene odbrane rada.

2.      Ispit iz jednog izbornog predmeta

Član 57.

Izborni predmeti su: verska nastava, građansko vaspitanje, predmeti predviđeni planom i programom

 Član 58.

Učenik se slobodno opredeljuje za jedan sa liste utvrđenih izbornih predmeta.

Ispit iz izbornog predmeta polaže se usmeno, ili pismeno i usmeno.

Ispit traje najduže 30 minuta po učeniku.

Usmeni ispit učenik polaže izvlačenjem cedulje na kojoj su ispisana tri pitanja, odnosno zadatka, koja mora biti overena pečatom škole.

Broj ispitnih cedulja za svaku ispitnu komisiju mora biti za 5 više, od broja učenika, koji tog dana polažu ispit.

 OCENJIVANJE

 Član 59.

Učenik je položio maturski ispit ako je dobio pozitivnu ocenu iz svih delova ispita.

Opšti uspeh na maturskom ispitu iskazuje se jednom ocenom kao aritmetička srednja vrednost ocena dobijenih na pojedinim delovima ispita.

Učenik koji je dobio jednu ili dve nedovoljne ocene na delovima maturskog ispitu polaže te delove u narednom ispitnom roku.

Ako je učenik dobio nedovoljnu ocenu na maturskom praktičnom radu sa usmenom odbranom, polaže taj deo ispita tako što izvlači novi zadatak i ponavlja postupak izrade i odbrane rada u narednom ispitnom roku.

Ukoliko učenik dobije tri nedovoljne ocene učenik nije položio maturski ispit, i polaže maturski ispit u celini u narednom ispitnom roku.

  VI ISPITI ZA VANREDNE UČENIKE

 Član 60.

Vanredan učenik polaže ispit iz svakog predmeta utvrđenog nastavnim planom i programom, osim predmeta fizičko vaspitanje, ako je stariji od 20 godina.

Vladanje vanrednog učenika ne ocenjuje se.

 Član 61.

Škola organizuje za vanredne učenike pripremnu nastavu u zavisnosti od obrazovnog profila i broja učenika.

Pripremna nastava za vanredne učenike organizuje se u vidu konsultacija sa predmetnim nastavnikom.

 Član 62.

Vanredan učenik može polagati najviše pet ispita u jednom ispitnom roku.

U izuzetnim slučajevima vanredan učenik može prijaviti i više od pet ispita u jednom ispitnom roku, uz saglasnost direktora škole.

  Član 63.

Vanredan učenik koji započne sa polaganjem ispita u drugoj školi može nastaviti sa polaganjem ispita istog razreda u ovoj školi, s tim da mu se pozitivne ocene dobijene na ispitima priznaju uvidom u ispisnicu i uverenje o položenim ispitima.

Član 64.

Ukoliko vanredan učenik ne izađe na ispit u roku u kome je prijavio, izvršena uplata se ne priznaje za sledeći ispitni rok ukoliko učenik ne donese pismeno opravdanje da je bio sprečen.

 Član 65.

Vanredan učenik polaže ispite na način predviđen ovim Pravilnikom, ukoliko Pravilnikom o vanrednim učenicima Tehničke škole, nije drugačije propisano.

Ispitiu se prijavljuju najkasnije pet dana pre početka ispitnog roka.

Član 66.

Pravilnikom o vanrednim učenicima Tehničke škole može se detaljnije regulisati način polaganja ispita vanrednih učenika.

 

VII PRIGOVOR I ŽALBA NA OCENU IISPIT, I ISPIT PO PRIGOVORU I  ŽALBI

 Član 67.

Učenik, njegov roditelj, odnosno staratelj, ima pravo da podnese prigovor na ocenu iz predmeta u toku školske godine, žalbu na zaključnu ocenu na kraju drugog polugodišta  i žalbu na ispit .

Prigovor se podnosi direktoru u roku od 3 dana od saopštenja ocene, žalba u roku od tri dana od dana dobijanja đačke knjižice, odnosno svedočanstva, a žalba na ispit u roku od 24 sata od saopštenja ocene.

Direktor Škole, u saradnji sa pedagoško psihološkom službom i odeljenjskim starešinom, odlučuje o prigovoru u roku od tri dana.Ako oceni da je prigovor osnovan i da je ocena izvedena suprotno zakonu i propisima donetim na osnovu njega, rešenjem poništava ocenu i obrazuje komisiju za proveru znanja učenika, pregled i ponovno ocenjivanje pismenog ili drugog rada učenika.

Direktor je dužan da odluči o žalbi u roku od 24 sata od njenog prijema. Ako utvrdi da je ocena iz predmeta izvedena suprotno zakonu i propisima donetim na osnovu njega ili je žalba iz drugih razloga osnovana, rešenjem poništava zaključnu ocenu i upućuje učenika na polaganje ispita.

Ako utvrdi da je ispit obavljen protivno Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ili posebnom zakonu i propisima donetim na osnovu njih poništiće ispit i uputiće učenika na ponovno polaganje ispita. Ispit se organizuje u roku od tridana, od dana podnošenja žalbe.

Za proveru znanja učenika, pregled i ponovno ocenjivanje pismenog ili drugog rada učenika, odnosno polaganje ispita, direktor rešenjem obrazuje komisiju od najmanje tri člana, od kojih su dva stručna za predmet, odnosno oblast predmeta ukoliko škola nema potreban broj stručnih lica za odgovarajući predmet, angažuje stručno lice iz druge škole.

Nastavnik čija je ocena osporena ili na čiji je predlog utvrđena zaključna ocena, ne može da bude član komisije.

Kada je poništen ispit direktor obrazuje novu komisiju u čijem sastavu ne mogu da budu članovi komisije čiji je ispit poništen.

Ocena komisije je konačna.

 

VIII NAČIN VOĐENJA DOKUMENTACIJE I EVIDENCIJE

 Član 68.

U Školi se vodi evidencija u skladu sa Zakonom o srednjoj školi Pravilnikom o sadržaju i načinu vođenja evidencije u srednjoj školi, na propisanim obrascima.

 IX PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

 Član 69.

Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli.

 Objavljen na oglasnoj tabli škole dana 06.03.2014. godine.